Noć je prekrila brda i doline
Stavila je sume ispod svoga skuta
Sve je utihnulo,nista se ne čuje
Samo jedna duša po proplanku luta


Ledeni vetar smetao joj nije
Po mokroj zemlji hodala je bosa
Niz modro telo kiša joj lije
Dok joj leđa miluje njena duga kosa


Na obrazima bile su mrlje od krvi
Besna se kretala usamljena avet
Bio joj je poslednji, i bio je prvi
Da će se osvetiti, dala je zavet


Rane po telu još su bile sveže
Sećanja se vraćala iz prošlog života
Njegova ruka,njene ruke reže
Znala je da ubiće psihopatskog skota


Čiste savesti i sasvim spokojno
Spavao je u krevetu svom
Kada je video njeno lice pokojno
Samo je sve nazvao snom

Al' devojčin glas u javu ga vrati
Dodir njen je bio poput stakla
''Šta ću govoriti sada dobro prati,
Da objasnim ti kako se putuje do pakla.''

Mislio si da bez kazne ćeš proći?
Umrljan krvlju moga bića
Dragi moj morala sam doći
Tako se ova ne završava priča

Sa sobom te sada povesti neću
To bi premala kazna bila
Svoju si nažalost izgubio sreću,
Jer sam od dobre postala zla vila


Do poslednjeg daha viđaćeš mene
Svake večeri u posetu ću doći
Preko dana pratiće te sene
Da živiš u miru nikad nećeš moći


Sudbina kada ti konce iseče
Pred moj sud ti ćeš stati
Večna vatra će da te peče
Nijednu milost ti neću dati

Sa prvim zrakom sunca, ona je nestala,
Činilo se da mora nikad neće proći
Na sve ga je podsetila rečenica s prozora.
''Vidimo se i naredne noći''