Danas sam otisla u skolu nekako sva nervozna. Sve me je iritiralo. Mozda jer sam neispavana. Mozda jer me je iznervirala devojka sa kojom sedim, jer je ispala najveca licemerka, a licemere mrzim previse. Boze, pitam se sta bih radila da nisam posla u ovo odeljenje i da nisam upoznala Jelenu. Mislim da me je danas prva zasmejala. Ali pokidala sam se. Devojka je najopicenija osoba na svetu, i ne znam sta bih bez nje. Verovatno bih bila mnogo vise deprimirana onih 7 dugih meseci. I sad. I tako je u skoli bilo frustrirajuce, osim na odmorima, kad bi Jelena uspevala da me zasmeje.

Onda sam se dovukla do kuce, malo se odmorila, i eto, brzo je bilo 2 i nesto. Zvala sam Alex da ide sa mnom dok volontiram, i tako smo posle oko pola 3 ka izlozbi. Tamo sam pomagala da nameste sve slike lutalica i ljubimaca, i isla po gradu i delila letke da bih uputila ljude ka izlozbi. I tako smo se malo zezali i slikali, obavezno. A ja jedina nisam imala majicu sa sapicom koju smo mi volonteri imali. Smilovala sam se i dala Milosu, posto on obavezno uvek kasni, pa nije dobio ni d4l ni ovu. Ionako mi je bila prevelika.

Izlozba se zavrsila oko 5. Posle sam sa Alex isla po gradu, malo smo visile po TIME OUTu i Costa kafeu, pa smo jele, posto ja nisam jela celog dana. Ali zato smo se tada ozdrale kao svinje. I eto, tako, obican dan, vratile smo se oko 7. Tu sam posle sedela u parku ispred zgrade i ogovarala sa Sandrom i Micom. Nisam uspela da se smilujem i odem na trening. Ici cu sledeceg puta.

I tako, manje-vise obican dan. Sad sam dosla za komp, videla da je Dimit objavila slike. Pricala sa Milom oko razmene studenata, ona je danas bila u Kragujevcu na prvom krugu. Sutra se vraca na drugi. A sledece nedelje se Marko vraca sa ekskurzije, pa mozda objave napokon slike sa 'vrsnjackih edukatora'. A tad ce nam i Oliver reci kako smo uradili nas test o HIVu. Mada ja znam da sam sve dobro uradila, batali to, zelim slike! Pogotovo one sa zadatka preskakanja, kada sam ja plakala zbog straha od visine, i zadatka sa kvadratom, jer smo bili presmesni.

Idem sad, posto ionako se nista posebo nije izdesavalo danas (:

Nisam pisala par dana. Htela sam, ali sam nekako bila previse zauzeta ili smorena. Ili se prosto nista nije desavalo. A to je tako glupo, imam naviku da se nesto dogadja. Imam lude najbolje drugarice sa kojima stalno tracarim, pa uglavnom ima mnogo novih vesti. Ali, otkako je raspust gotov, skola nas je nekako ubila. Zaista smo svi nekako smoreni, neispavani, prosto kao da smo u rat, pupupu, otisli, a ne u skolu.

Ali evo, ja sam na strogoj dijeti. O, da. Strogoj. Bar mislim. Pa, u odnosu na to koliko inace jedem, ja se izgladnjujem. Otprilike pojedem po 2 vocke i jedno povrce, ili 3 vocke dnevno. Pijem samo vodu. Ne jedem posle 6-7. I eto tako, 4 dana, 2 kilograma. Mada se jos ne primecuje da sam smrsala. Uopste. I to me podosta nervira. Ali, ako nastavim ovako, morace uskoro da se primeti. Neki kazu da jeste. Ali ja jos uvek vidim XXL osobu u ogledalu, iako je moja velicina ipak daleko od toga.

Subota je bila najzesce vece. Posto se Koloseum napokon otvorio posle leta prosle subote, imali smo rezervisan sto, Bogu hvala. I eto, tako smo se nasle nas nekoliko - Jelena, Tica, Milica, Ceca, Marija, Dipsi, Nina i ja- pa smo oko 11 otisli. Dipsi i Nina su nestale nakon 5 minuta. Naravno, one su one u citavom tom nasem drustvu koje najvise mrze zurke, cudi me i da su posle. Otisle su u setnju i nisu se vratile. A mi, pa mi smo bile pametne, pa smo ostale do ihaj. Malo smo pile, a mnogo smo igrale i slikale se. I eto tako, luda noc kao po obicaju, bar kad izadjemo u neki klub. Jedini awkward momenti su bili kad smo se vracali kuci. Jelena, Pera i ja. Mislim da smo cak Pera i ja razgovarali vise od njih dvoje. Kad samo pomislim da mi je njihovo zvalavljenje smetalo. Zelim to nazad. c(:

Danas sam bila na blok nastavi. Blok nastava je nesto najbolje na svetu - odemo na 3 casa informatike, od 8 do 10 nas zadrzava, i posle celog dana ne moramo u skolu, iako smo druga smena. Ha. Nesto najsjajnije sto su profesori izmislili. Mora da je bio neki buntovni profesor. (:
Posle blok nastave sam sa Milom isla do Bevane, da kupim nove mindjuse i narukvice, i predivne su. Razmisljam da okacim slike.

Sad sam malo visila na tumblr-u i radovala se sto ce Selena Gomez voditi ovogodisnje MTV EMA. I eto tako, sada sam smorena, pa cu ici da se opet slikam sa bilbordom Bojane Banjac. Pa cu malo da igram kosarku. I, na kraju, naravno, neki izlazak. Ili mozda danas propustim. Imam da ucim, bas. Svejedno, odoh.

Nesto sam izdeprimirana ovih dana. Danas zamalo da puknem. Eto, bez razloga. Cak su mi i oci zasuzile i moje devojke me tesile, mislile da sam se uplasila fizike. Haaa. Ali nisam. Prosto sam nekako depresivna u zadnje vreme. A secam se svoje prosle velike i duboke depresije. Obecala sam sebi da to vise nikada necu dozvoliti da se desi. I, zapravo, kad pogledam u kakvoj sam situaciji, nemam razloga za depresiju. Zaista. Ocena jos nema, ali mislim da mi se vec sutra smesi jedna petica iz fizike. Jej. Oko decka se vise ne nerviram, i zaista mi jeste bolje kad sam singl, ipak, par meseci stalnih veza, naporno je i iritirajuce, i sad sam napokon samo svoja. A sto se drustva tice, bolje ne bih mogla pozeleti. Tu su, pre svega, moje dve Jelene. Boze, sta bih bez njih. Iako nikada nisam sa obe istovremeno, drugacije su osobe i na drugaciji nacin me cine srecnom. A onda je tu, naravno, Alex, sa kojom mogu provesti svaki slobodan momenat. I necu ni nabrajati sve moje voljene devojke iz odeljenja, sa volontiranja... I tako, sve super, sve kul, ali ja imam taj neki retardiran osecaj.

Za malo vise od nedelju dana idem u Beograd. Radicu test za razmenu studenata. Mozda odem u USA tokom cele trece godine. Covece, to bi bilo fantasticno. Mislim da bih malo pobegla od te svoje depresije, a i naucila da mnogo vise cenim ovo sto imam. A i, molim vas, to je USA. Shopping. Jedva veckam da opet udjem u American Eagle ili Forever 21. San snova. Mila je bila u Kragujevcu na polaganju, prosle je prvi krug i mora da ceka 3 nedelje da joj jave da li je prosla i drugi. A u Beogradu ce to jos duza da traje. Covece. Znam da prvi krug prolazim. Ali drugi, cujem da je jako komplikovan, bez obzira na perfektno znanje engleskog. Ali onda dolaze oni bolji delovi - isticanje. Znam da je to mnogo veci deo celog procesa, i jedva cekam da se istaknem, a znam da hocu. Prosto sam takva. A i nameravam da se obucem drecavo. Ha.

Sto se moje dijete tice, izgubila sam 3 kg. Ali se ne primecuje nesto... Svi kazu da se primecuje, ali, ne znam da li je do mene, ja to ne vidim! I tako, vratila sam se i na kosarku, a bas dosta trcimo, pa se nadam da ce i to pomoci.