-Mhmm, obožavam da blejim u hodniku, inače-prođe pored njega i krene dole.

-Dobrodosla nazad.-pljesne dlanovima
-Mislio sam da ce odgovor biti bolji da mogu da te pozovem na kafu, ali..-slegne ramenima.

-Ne mogu da ti čitamm misli, dečko.-
-Aa znači više me se ne plašiš?-

-Plasim? Ako izgledas uvrnuto ne mora da znaci da si strasna.-pokusava da se ne nasmeje.

-Dobićešš batinee.-

-Okej F..Florence, popravila si mi raspolozenje zasluzujes bar pice za to. Hoces uci?-smeje se.

-Pa ne znaam, ti si mene odbio prošli put-skupi usne i pravi se da razmišlja.

-U redu je ako neces..-

-Paa, ako ti ne smetam..-

-Cekajj prvo da uklonim zrtve..-ostavi jaknu i stvari u hodniku.
-Hajde, upadaj.-

Nasmeši se i uđe za njim.

Pokaze joj ka dnevnoj.
-Sad cu ja..-

-U redu-kaže malo stegnuto i skine jaknu pa sedne na kauč.

Nasloni se na dovratak i posmatra je krisom.
-Ne moras da se plasis, nisam serijski ubica. I naravno, ako postane previse stegnuto uvek mozes da pobegnes na drugi izlaz koji je tamo-pokazuje i smeje se-Ili preko terase.-

Pogleda ga preko ramena-A da me ti nisi namamio ovde da bi me ubio?-podiže obrve.

-Da sam na tvom mestu shvatio bih to vrrlo ozbiljno.-

-Alii još sam mlada, nemoj pliiz.-

-Mozda razmotrim.-pravi se da misli.
-Kafa?-

-Ubediću te ja već nekako.-
-Može. Nećeš da mi staviš ništa otrovnoo?-zeza ga.

-Rekoh, razmotricu. Ja sam tip kome ne treba verovati.-nasmeje se i ode u kuhinju.

-Što smo misterioznii-nasmeje se i uvrće prstom loknice.

-Izvol'te.-pruzi joj jednu solju u ruku kad se vrati i sedne prekoputa.

-Aa, vrelo je-spusti je na stočić.

-Sorry.-gleda je ispod oka smejuci se i prinese je do usta.

-Nije smešno-napravi uvređenu facu.