-Već sam ti rekla da oca nemam, a moja majka je pa..težak alkoholičar i još plus dosta gori očuh-zastane i uzdahne.

-U jebote, to je zeznuto.-namrsti se.

Slegne ramenima-To je život.-

-Zato si sama ovde?-

-Sama sam od svog punoletstva..morala sam da odem, nisam mogla više da izdržim sa njima. I izvini ako sam ti napadna i naporna, jednostavno..-ućuti i zažmuri.

-Ne, ne..Razumem te bukvalno sve. Ne znas kroz kakva sam ja sranja prosao.-

-Pričaj mi..-

-Ne mogu..-odmahne glavom.

-U redu..ne moraš-zagrli ga slabo.

-Brata ili sestru nemas?-vrti cinijicu u rukama i posmatra je iz ugla.

-Imam mlađu polusestru, mada i nismo baš u dobrim odnosima.-

-A od cega zivis ovde? Znam, znam dosadan sam, ali stvarno me zanima..-

-Otac je meni ostavio sve što je imao, od toga sam počela. Sada mi pomaže tetka, jedina normalna osoba u mom životu, ali osećam da sam joj na teretu tako da pod hitno moram da nađem posao.-

-Komplikovanija si vise nego sto sam zamisljao..-nasmeje se slabo.
-I da, u istom smo sosu. Kladim se da ovde posao necu naci za jos hiljadu godina, najmanje.-

-Jednostavno nam nije suđeno da budemo srećni..-

-Pa bas nisam toliki pesimista, Fiiona.-pokusa da je razveseli.

-Ja jesam.. Izvini, neću više da te zamaram svojim patetisanjem..-uzdahne i krene da ustane.

-Gde ces sad? Ako odes bicu prinudjen da pojedem sve ovo sam, a to nece biti dobro. No, no.-

-Hoćeš da ostanem?-

-Sta mislis? Hmm, i zaboravio sam da ti kazem, ovo malopre, bilo je vise nego dobro. Solidno vise ne postoji u mom recniku.-nasmeje se.
-Mada, jos uvek ostajem pri svom. Imas nenormalno tesku ruku. Cudi me kako su zice izdrzale refren.-

-'Oćeš da vidiš šta je teška ruka, haa?-lupi ga po ramenu slabo.

-Pff bas sam se potresao..-

-Beži u stranuu-uvuče se pored njega.

Zavali se i nasloni noge na stolicu.

-Pričaj nešto lepo, ne mogu više da razmišljam o onome..-