-Šta si radio?-

-Sta sta sam radio?-

-Vidim neki haos u kuhinji pa te pitam šta si radio.-

-Nije mi se dalo da sredjujem posle vecere sinoc..-slegne ramenima pa pokupi svesku sa stola i odnese je u fioku.

-A šta ti je to?-pogleda u fioku.

-Ma nesto..-odmahne rukom-Kako si ti?-

-Um, dobro..koliko mogu da budem..-

-Ne izgledas mi ni malo dobro..Bleda si.-napravi grimasu.

-Zar nisam uvek?-pokuša da se nasmeje i nasloni se na zid.

-Bleda kao krpa.-nadoveze se i nasmeje.
-I imas podocnjake.-

-Pa znaš, jedan telefonski poziv može da utiče jaako loše, ako razumeš šta 'oću da kažem-zažmuri.

-I ne bas..-

-Zvali su me iz klinike..mamino stanje se pogoršava, preplakala sam celu noć-šapuće i gleda u pod.

-Zasto me nisi zvala?-rasiri oci.

-To su moji problemi, ne želim da te zamaram time..-
-Plašim se...ne mogu i nju da izgubim, ona mi je sve-čučne i zajeca.

-Hej-spusti se pored nje i zagrli je-Bice u redu, tu sam da ti sve pomognem.-

Stegne mu rukama okovratnik košulje-Ne mogu više ovako..samo hoću da joj bude dobro.-

-Smiri se, molim te.-mazi je po licu i smiruje.
-Mogu da nam rezervisem karte za London, da ides kod nje.-

-Samo bih se slomila kad bih je videla..-

-Sta ces onda da radis?-

-Zvaću svakog dana da proverim..i moram da stupim u kontakt sa očuhom i polusestrama..-

-Okej..Sta god treba, tu sam.-

Klimne glavom i uzdahne-Izvini..-briše suze.

-Shhh-nasloni joj prst na usne-Dodji.-

Skupi se uz njega i umiri se.